Pokušaj

Vredelo je pokušati. Imao je šta da izgubi - upravo je zbog toga i vredelo.

Sedeo je u polumračnoj sobi. Zbunjeno je pokušao da je doživi kao poluosvetljenu. Uspeo je. Nasmejao se tome i zaspao ne razmišljajući.

Jutro ga je dočekalo spremnog. Izašao je iz stana i pozdravio Sunce. Uputio je par zabrinjavajuće prisnih osmeha prolaznicima. Zapravo, to više nisu bili prolaznici. U svojoj promenjenoj svesti odlučno je odbijao da ih tako nazove. Oni su bili deo nečeg Višeg u čemu je nazirao i svoj udeo. Svet je postao cvrkutav i šljokičav. Divno mesto.

Njegova desna ruka je sve manje vremena provodila sa cigaretom, a sve više u novim srdačnim susretima sa novim rukama prilikom upoznavanja njihovih vlasnika.

Njegovi zubi su se sve manje sretali i bavili škriputanjem – osmeh je odvajao gornju vilicu od donje.

Njegove misli su se sve manje bavile sobom.

Njegove misli su se sve manje bavile..

Njegove misli su se.... ah....njegove?....misli?

Da. Vredelo je pokušati . Imao je šta da izbubi. Ali i kuda da se vrati.

Poluosvetljena soba je povratila svoj polumrak. Ugasio je svetlo da se uveri. Zaškripeo je zubima da potvrdi svoje prisustvo. Da. Opet je Tu.

-----------------------------------------

Objavljeno u "Pričama za poneti", Alma 2009.