Bez mnogo muke sušio se veš na sušilici ispred naše kuće. Moja žena je bila jedna debela baba koju sam morao da zadovoljavam svakog sedmog u mesecu. „Penzioneri, dovoljan je vaš penzioni ček“. Ne. Nije dovoljan. Ova je želela nešto više od mojih para. Želela je da joj šestog pržim prženice, sedmog seksam seks, osmog pogodi ko smog. A bila je debela krava i nije htela da pomogne vešu da se osuši, već je ovaj to morao sam da uradi. Jednom sam joj prišao i rekao: „Dolaze nam gosti večeras“. Ona mi ništa nije rekla. A oni su ipak došli. Ruke im se pozlatile. Doneli su ratluk i sejtan. Sejtan sam dao sinu, a ratluk kćerki. Sve je teklo po zlu dok g.Gost nije rekao: „Bog da oprost, al' sam ja simpatičan Gost“. Tada je moja Žena udarila rukom o sto i rekla: „Pobogu, što imam dobru nogu.“ Gđa. Gošća je nasela: „Za boga miloga, plata mi visoka“. Ja sam rekao „Ne hulite Boga, drugog nemamo.“ Onda je g. Gost dodao: „Imamo tri. Za svakog po jednog. Tebi ionako ne treba“. Plakao sam k'o dete i k'o dva deteta. Plakao sam k'o kiša u oktobru. Plakao sam i suze moje nahraniše me. Kada su otišli otišao sam da osušim veš na sušilici ispred naše kuće.
Više nikada neće biti sedmi u mesecu.
Sušna vremena dolaze.
Нема коментара:
Постави коментар