3.10.10.

ZRNO i njegova DECA



Share

U selu Mahagoni živeo je starac po imenu Zrno. Selo se tako zvalo po boji nalik na užeglu krvi koja je obeležila poslednje vekove njegove istorije. Zrno je dobio ime po nadimku svog dede koji je bio, kako se ono kaže, "sitan k'o zrno, ali i sit k'o zrno". Problem sa Zrnom naslednikom imena je taj što nije imao nikakve veze sa Zrnom prvobitnim nosiocem imena. Ovaj prvi Zrno (a hronološki - drugi) je bio visok i mršav. Nakon podrobnog fizičkog opisa verovatno očekujete da vam kažem šta je voleo, ili, ukoliko želim da ostavim utisak da ga bolje poznajem, da kažem šta nije voleo. To neću uraditi. Neću reći koliko je godina imao pre svog punoletstva, niti koliko će godina imati posle svoje osamdesete. Neću vam reći kako mu se zvala mačka, niti šta je radio u poslednje vreme. Neću vam reći da je penzionisani nastavnik muzičkog zato što ta informacija neće biti ni od kakvog značaja za sam tok priče koja je izgubila svoj tok pre nego što je potekla. Neću vam reći da je imao decu pošto to znate iz samog naslova priče. Al' što su mu deca bila slatka! K'o 505 sa crtom. E te bobone je voljeo. A vi mene sad mrzite što sam vam potrošila dragocenih pola minuta na svoju budalaštinu.

6 коментара:

  1. Bio je ubedljivo najveće zrno u Bonžiti :)

    ОдговориИзбриши
  2. trazicu ti tih pola minuta na samrti! :P
    svidja mi se Mim...

    ОдговориИзбриши
  3. Zrno vam se zahvaljuje što ste mu poklonili pola minuta vaših života umesto da ste pojeli Bonžitu i zavarali glad :))

    ОдговориИзбриши
  4. Divno se zazezavaš :D

    Definitivno počinjem da pratim ovaj blog ;)

    ОдговориИзбриши