«Krug nije dovoljno prostran da bi negirao ništavilo», mislio je gospodin Grank, «...i previše je kružan da bi negirao cikličnost», nastavljao je svuju misiju mislioca, «hm...dakle, hm.» bio je njegov konačni zaključak. Zadovoljan svojim darovitim umom, zatvorio je kapije beležnice i pomislio kako bi trebalo da okupa mozak pre spavanja.
Gospodin Grank je svoj mozak voleo više no ikoga i negovao ga je najkvalitetnijim preparatima iz oblasti farmakologije. Tačnije, kupao ga je svake noći u ponoć.
Jedne kobne noći, noći u kojoj je spekulisao o krugovima, desilo se nešto što čak ni ja ne bih očekivala da će se desiti.
Dva minuta nakon ponoći, po svršetku tuširanja mozga, kroz otvoren prozor Gankove samice uletelo je čudo. Bilo je neobičnih proporcija, potpuno nesrazmerno i ni nalik bilo čemu što se može sresti, videti ljudskim okom ili zamisliti ljudskim umom. Zato ga ni ne vredi opisivati. Ali vredi opisati izraz koji je u tom trenutku prošetao Grankovim licem. Kiselo-bledo-zgrčen. Eto. Nakon dugominutnog ćutanja i čuđenja, Grank je upitao:
- Pa...otkud ti?
- Grešiš, Grank. Ne treba ti da postavljaš pitanja, već ja. Otkud ti?
- Ali...ti si uleteo u moju sobu...
- Ne. Ti si bio u sobi u koju sam ja uleteo. Ovo je moj prostor. Ćuti i stidi se.
Grank je razumeo prvu zapovest i oćutao nekoliko minuta, ali zapovest stida nije mogao da shvati, stoga je nastavio:
- Živim ovde neko vreme sam sa svojim mozgom, i ne primamo posete tako često. A kad mi neko tako nenajavljeno uleti posle ponoći u kuću i naredi da se stidim, ja moram da se zapitam... odakle?... ko?... zašto? i tome slično.
- Pa i ja živim ovde već duže vreme sa tvojim mozgom, ali me nisi dosad primećivao. A ja tebe gledam i slušam svakodnevno i smučio si mi se, veruj mi. Ćuti i stidi se. Iznad svega žalim dan kada si me stvorio.
- Stvorio tebe... ja... tebe....štaaa?
- Ja sam tvoj bog i tvoja smrt. Bog- zato što postojim u tvom mozgu, i zato što si ti mene stvorio, a ne ja tebe. Smrt- zato što te ubijam.
Kiselo-bledo-zgrčen izraz na Grankovom licu je kulminirao posle ove izjave. Učinio je nešto krajnje nepredvidivo. Iščupavši desno oko iz temelja svoje očne duplje, gađao je i pogodio Čudo u međunožje posle čega se ovo stropoštalo na zemlju i pobesnelo od bola.
- Vrhhhrrrrr!!!!!! Rekoh ti- bog i smrt. Ali ti ne rekoh da sam iznad svega tvoj Tumor, budalo glupa. Hteo sam da se dogovorim sa tobom oko moje moguće benignosti, ali, NE! Obljavnjujem ti svoju malignost i tvoju brzu smrt.
Нема коментара:
Постави коментар