Mnogi književni teoretičari, koji su se su početkom 37. veka ozbiljno bavili Isidorovim stvaralaštvom, postavljali su pitanje o autorstvu njegovih tekstova.
Ubzo, nakon Sedmog evropskog rata, pronađena je elektronska prepiska ovog slavnog pesnika i izvesne Milene Ilić, koja nam je svedočanstvo autentičnosti Isidorovog dela. Mnogi isidorolozi1 su nakon toga izdali i zbirku nenapisanih Isidorovih poema, elegija i satira koje nam jasno govore šta sve nije napisao, a mogao je i šta bi nam sve ostalo da je malo više pisao.
Isidorov život i stvaralaštvo
O Isidorovom životu znamo jako malo. Jedan od razloga je i taj sto je u to vreme Majdanpek (sada prestonica Ujedinjene Evropske Kraljevine) tada bio obična provincija. Pretpostavlja se da je ovaj grad bio okružen planinama, te nam je verovatno zato slabo poznata ova drevna kultura. Uostalom, svi dobro znamo kako planine štetno utiču na čoveka, pogotovo za čoveka Isidorovog veka.2
Ono što pouzdano znamo o Isidoru jeste da nikad nije pisao autobiografije i slično. Mnogi biografi su pokušavali da sastave neku verodostojnu autobiografiju, mada im je to retko kad polazilo za rukom. Glavni izvor za poznavanje Isidorovog života je svakako Rota Isidoriana izvesnog Pseudoživojina.
Pseudoživojin naglašava da su Isidor i njegovi savremenici bili potpuno antropomorfni, što je naravno, nama nezamislivo.3
Neki smatraju čak i da se Isidor za života sedam puta ženio,4 a neki da je imao samo jednu ženu. Verovatno je imao osamnaestoro dece, mada to nije pouzdano. Ono što pouzdano znamo jeste da je hrabro služio vojsku i bio spreman da krene u rat, ukoliko bi ga gradske vlasti pozvale. Neki smatraju da nikad nije skidao uniformu koju je nosio u vojsci, i svuda je tako odeven išao.
Veruje se da je bio svestran umetnik – pored toga što je pisao pesme, bavio se i muzikom.5
Kako god bilo, ostaje nam da zaključimo da je Isidorovo delo bitno ne samo za izučavanje komparativne zemaljske književnosti, već i marsovske, kao i jupiterovske.6
-------------------------------------------------------------------------------------
1Jedan od njih je i poznati neoisidorista dr Franc P. Lajfer koji u svom ogledu Isidor i majdanpečanizam naglašava: ,,Da Isidor nije napisao to što jeste, mi bismo i tada čitali njegove pesme.” Ovakva izjava je, razume se, uzburkala tadašnje vlasti i Lajfer je ubrzo poslat u saturnški tribunal gde čeka suđenje.
2 Ustav 345 o ukidanju planina, donet je tek 8098. najnovije ere.
3 Ali hajde da pokušamo da zamislimo da je imao i neke pomoćne unutrašnje organe (pluća, jetru i sl.) kao i neke spoljašnje (ruke, glavu).
4 Tada je još uvek vladalo uverenje (i bilo legalno) da suprotnosti treba da se spoje, pa se Isidor najverovatnije ženio osobama suprotnog pola.
5 Moram napomenuti da srpski duh nije poznavao ars u onom značenju u kome ga mi sada poznajemo. Za muziku tadašnjeg vremena morali su koristiti određena pomagala- na primer, instrumente kao što su gitara, kontrabas i sl. (O ovome više u mojoj knjizi Muzikologija u drevnoj Evropi).
6 Na jednom književnom kongresu na Jupiteru održana je tribina pod nazivom Isidorov uticaj na književnost ranog juperizma. Da ne pominjem da se u Frasitroli (glavnom gradu Jupitera) svake godine od 87. frazina do 97. kajurna održava manifestacija pod nazivom Isidorovi dani (Isådoeraø edewøs).
