Šlag

Tweet

Sedim na platformi električnog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Čak ni uzgred ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. - Istina, to niko i ne zahteva od mene, ali to je svejedno.

Pokušavam da odgonetnem da li moje misli prate tok kretanja tramvaja, ili mi to samo tako izgleda; zastrašujuće su linearne za moj ukus. A ovaj tramvaj vozi sporo i pravo. Mogao bi da iskoči iz šina, pa da svi vidimo šta će se desiti.

Jedna se nadovezuje na prethodnu polovičnu, i ako bismo zaista pratili tok mojih misli, bojim se da bi izgledale mnogo rasutije nego što vam izgledaju sad, dok pokušavam da, u vidu priče, napišem svoje oproštajno pismo.

Jeste, patetično je, samoubistvo je kukavički potez, ali ja ne mogu da pronađem bolje rešenje. Ako već sebi ne mogu da priuštim iskakanje iz šina, ili zadovoljstvo u stvarima koje su me ranije uveseljavale, moram da odem u drugom pravcu. Javiću vam kako je s druge strane.

Kao što bi rekao R.S. Fajner: "Želja za željom želi da žudnjom potisne želju za životom". Bojim se da ću se složiti. Ali neću nastaviti sa oproštajnim pismom. Danas žena i ja slavimo neku godišnjicu vanbračne zajednice. Napravila je dve torte i pozvala rođake. Volim je, ali nemam šta da joj dam. Ja sam prah. Da sam bar prašak za pecivo, ali nisam - težak sam vam ja prah.

I dok razmišljam o načinu na koji ću izvršiti čin predaje, papir postaje sve hrapaviji i traži od mene da nešto napišem. Mislim da ne želim da završim svoje prvobitno pismo. Bojim se da će me pisanje o smislu života navesti na odustajanje od planiranog suprotnog pravca.

I možda baš i neću moći da vam javim kako je s druge strane.

A možda ću vam samo reći kakva je bila torta. Sa šlagom ili bez.

A možda vam nisam rekao da ne volim torte sa šlagom.

A možda to znači da ne volim šlag.

A možda vi mislite da je u pitanju neka metafora, ali nije. Šlag je šlag.

A možda ne znate da ono s početka priče nije bio tramvaj, već autobus. Ali tramvaj ipak ima neku fiksiraniju formu od autobusa, pa nisam mogao da govorim o autobusu.

A možda vi više ne znate da li da mi verujete da je šlag šlag, ako sam rekao da tramvaj nije tramvaj.

A možda ja sve ovo pišem samo da vi ne biste pogrešno pomislili da je šlag zapravo autobus.

Ne znam kako da završim ovo obraćanje (kome god), budući da neko od mene očekuje da se predomislim, neko očekuje da istrajem, a neko želi mene da ubije...

Ne znam, zaista, kako da završim. Možda je najbolje i ne završiti, pa ću vam (a i sebi), na ovaj način, omogućiti da o meni razmišljate.

S poštovanjem,

vaš R.S. Fajner