Zubareva žena

Zubareva žena je i sama bila zubarka, a svog muža je upoznala dok ovaj još zubar bio nije. U to vreme se čak govorilo za zubarovu ženu (koja mu tad nije bila žena) da planira da bude zubarka. „Zubarka“, govorila je „to je zanimanje kome ne treba gledati u zube..“ Onda bi često vragolasto odlazila do dnevnog prozora i mahala prolaznicima levom rukom. Imala je jednu nakaznu tetku koja joj je govorila: „Ti si levoruka, gluperdo. Nećeš moći da vadiš zube levom rukom. Niko ne pravi stolice za levoruke.“ Buduća zubarka joj je  iz protesta izvadila levi zub, i rekla: „Tebi ne treba levi zub, kučko. Nisu kruške napravljene da se jedu levim zubima“. Tada je shvatila da zna sve o svom budućem pozivu. Upoznala je sadašnjeg muža na pogrebu  profesora violine kome je ovaj bio sin po tati. Još dok ga je ljubila osetila je njegove kvarne zube i objasnila mu kako treba da postane zubar kad poraste. On je poraso, postao zubar, oženio se njom, i od tog perioda ona više nije zubarka, već zubareva žena. A pomalo je i stomatolog.